Ti, osobo, koja ovo čitaš… Da, da, baš ti! Savršena si takva kakva jesi, sad ću ti reći i zašto!

Živimo u nekom prilično buđavom vremenu kad ljudi teže nekoj vrsti savršenstva. Mnogi se ne vode onom starom “pogledaj prvo u svoje dvorište”, a da stvar bude još gora – teži se fizičkom savršenstvu. Intelekt nam je odavno poljuljan, ali neka bude borba neprestana, pa makar i s vetrenjačama, jelte.

Pun grad nekih kopija, svi liče jedni na druge, kao da su s iste trake sišli. Muškarci koji više ne liče na muškarce, žene koje više ne liče na žene, deca od kojih roditelji prave ili nešto što oni svojevremeno nisu mogli da budu ili nisu imali hrabrosti ili nešto što društvo “zahteva”. Sunac ti, slavi se prvi rođendan deteta kao da je svadba u najmanju ruku, o maloj maturi da ne pričam. Osamnaesti je posebna priča. Jer, Bože moj, što da se razlikuje od druge dece? E, u tome je caka.

Šta tačno dete dobija sa prostim uklapanjem u, pa slobodno možemo reći sistem koji je nametnut? Dobija lažno samopouzdanje, lažno divljenje ostalih, lažno… Šta god. Duga je lista. Zašto da se ne razlikuje? Dok su drugi slavili osamnaeste po raznim klubovima, kafanama, kafićima, ja sam svoj proslavio kod kuće. Došao je onaj ko je trebao, čitav dan mi je kuća bila puna i baš nikom apsolutno ništa nije falilo i svi su se super proveli. Da, ja sam tako hteo. Jednostavno, nisam smatrao ni sa tih bednih 18 godina, da od toga treba da se pravi spektakl.

Sad, da li je to i do mojih roditelja, koji mi materijalno nisu nametali kao nešto važno ili do vaspitanja, ne znam. Možda sam jednostavno karakterno takav, ko će znati. No, nisam ja tema ovde, dao sam ovo kao primer pisaniju gore. Da se vratimo na to nazovi savršenstvo. U redu, niko mene ne ugrožava što izgleda kao fotomodel ili se oblači kao neka svetska zvezda ili što nosite svi iste patike i pocepane farmerke. Samo se pitam – koliko ste svoji? Slabo, rekao bih. Sve to počinje u ranoj fazi života, kad roditelji treba da nauče decu nekim osnovama bivstvovanja na ovom svetu, načelima koje treba poštovati i tako dalje. Znam da je teško vaspitavati decu u ovo vreme stradanja, ali osnove se moraju znati.

Zamislite, u toj svoj težnji savršenstvu, ispod tone šminke i fulš Diskverd majice, vezanih muških repića i golih kolena, takođe muških nažalost, tražite nešto drugačije jer su svi isti. Ne ide, je l’ da? I zato, nešto ću vam reći, dobro to zapamtite. Budite svoji, pod broj jedan. Naći ćete nekog ko je isto tako svoj i nema boljeg sudara energija. Svoji ste svako na svoj način, a ne kako drugi hoće.

Smetaju ti te njene pege, koje je čine posebnom i lepšom od ostalih? Strije savršenog oblika, preko kojih uvek možeš da prelaziš usnama i učiniš da ih zaboravi? Smeta ti njegov stomak? Ili pak dlakave grudi? Ne, ne smeta vam ništa od toga. Smetate vi sami sebi… I smetaćete dok vam drugi tako nalažu. Dok god ste u kalupu tuđih očekivanja i stavova. Izađite iz njih, odmah. Obucite šta želite, šišajte se kako želite, idite gde vas srce povede.

Ti, osobo, koja ovo čitaš, savršena si takva kakva jesi, zapamti to. Ne dozvoli nikom da ti kaže drugačije. Jer, naposletku, nismo mi drugačiji nego su svi oni isti.

Ti, osobo, koja ovo čitaš… Da, da, baš ti! Savršena si takva kakva jesi, sad ću ti reći i zašto!

vreme čitanja: 2 min