Šta je nama 1. maj i zašto je ovaj datum važan?

Prvi maj je zajednički praznik svih zemalja, na kojima radnička klasa treba da manifestuje jedinstvo svojih zahteva i svoju klasnu solidarnost

Danas se obilježava Praznik rada 1. maj. Na današnji dan 1886. godine održane su demonstracije radnika u Čikagu, u čiji spomen je 1. maj proglašen Međunarodnim praznikom rada. Dan rada je jedan od najrasprostranjenijih praznika na planeti.

Slavi se u preko 150 zemalja sveta. U vreme hladnog rata, Sjedinjene Američke Države pomerile su proslavu Prvog maja na 1. septembar, kako ga ne bi obeležavale kad i Sovetski Savez i njegovi saveznici. Ali zato se 1. maja širom Amerike obeležavaju Dan direktora škola, Dan prava i Dan lojalnosti.

U Litvaniji je 1. maj Dan ustavnosti, kao i na Maršalskim ostrvima, gde se toga dana istovremeno obeležava i Dan nezavisnosti. Grci 1. maja proslavljaju Sveti duh i cveće, Kazahstanci Dan narodnog jedinstva, a Haićani Dan poljoprivrede.

Cijeli 19. vek bio je obeležen bezdušnim iskorištavanjem radnika. Niske nadnice i višesatni dnevni rad, od 12, čak i 18 sati za odrasle pa i decu, iscrpljivao je ljude koji su u svim zemljama razvijenog kapitalizma štrajkovima zahtevali dostojnije uslove rada i života. Štrajkaški pokreti doživeli su najveći zamah u SAD-u.

Praznik rada ima svoj koren u događanjima koji su započeli 1.5.1886. Vodeći američki sindikati inspirirani pobedom svojih kanadskih drugova, godine 1884., zahtevaju donošenje zakona kojim bi se ustanovilo maksimalno osam sati rada dnevno. Taj je zakon trebalo doneti do 1.5. no to se nije dogodilo.

Procjenjuje se da je tad na istoku SAD-a počelo štrajkovati između 300 hiljada i pola miliona radnika. Subota je tad još bila radni dan. U mimohodima u Milwaukeeu se procenjuje da je sudelovalo oko deset hiljada radnika, u Chicagu 30-40 hiljada, u New Yorku deset hiljada. U utorak 4.5. u Chicagu je padala kišica, a u povorci je bilo, procenjuje se, ne manje od 600 i ne više od 3000 mirnih demonstranata.

Masa je ključala gnevom, jer je policija dan prie pucala na radnike okupljene oko čikaške tvornice poljoprivrednih strojeva McCormick – koju su poslodavci zatvorili u lockoutu još u februaru – kada je ubijeno najmanje dvoje, a prema nekim tvrdnjama i šest štrajkača. Vođe protesta pozivale su na očuvanje pribranosti i nenasilje. Isto je tako bilo i kad se povorka približila Trgu žitne burze.

Sam je gradnočelnik Chicaga Carter Harrison Stariji slobodno stajao uz povorku koja je mirno prolazila i na trenutke se zaustavljala da bi im vođe uputile kratke govore. Na kišici se povorka polako razilazila u vreme 10-minutnog govora britanskog socijalista Samuela Fieldena kad je policija oko 10:30 na masu na kraju njegovog govora uz upozorenje da se demonstranti raziđu izvela napad u formaciji kojom je skup želela razjuriti.

Iz gomile je u tom trenutku neko prema policiji u napadu bacio svežanj dinamita s upaljenim fitiljem. Nakon toga policija je otvorila paljbu u radnike. Već pri prvoj salvi ubijeno je četvoro demonstranata. Nakon pucnjave koja je trajala pet minuta protestanti su se razbežali, a na cesti je ostalo pedesetak ubijenih. Kasnije se navodi i podatak o više od 70 ranjenih, a tadašnje su novine izveštavale o 60 ranjenih policajaca.

Leci koje je policija pritom zaplenila bila je povod da dan posle policija u raciji na redakciju socijalističkog radničkog lista Arbeiter-Zeitunga uhitila sedmoricu aktivista, za bacanje dinamita optužila je anarhiste, a sedmorica su osuđena na pogubljenje vešanjem, bez obzira što niko od njih nije optužen da je osobno bacio bombu, već su optuženi da su svojim zapaljivim govorima podstakli nekoga, ko god on bio, da baci bombu.

Godine 1889. u Parizu, na stotu godišnjicu Francuske revolucije, na prvom kongresu Druge radničke internacionale jednoglasno je odlučeno da se od 1890. godine na 1. maj obeležava čikaški pokolj mirnim povorkama kao znak značenja radnika u civilizacijskim dosezima.

Ubrzo je, kao dotadašnji znak mučeništva ubijenih u Chicagu, kao simbol radničkog bunta prihvaćen crveni karanfil.

Danas se Prvi maj obeležava kao dan borbe za osnovna ljudska prava svakog radnika ili u slobodnom prevodu dan borbe prava na život dostojan čoveka. Mnogi su ljudi kroz istoriju život izgubili boreći se za prava radnika pa je Prvi Maj dan pogibije ljudi koji su se borili da nam radni dan od 24 časa bude podeljen na 8 sati rada, 8 sati odmora i 8 sati kulturnog obrazovanja.

Borba za radnička i ljudska prava traje još i danas i vrlo je izgledno da će i naša deca i deca njihove dece na svoj način voditi borbu za svoja prava.

Na našim prostorima obeležavanje Prvog maja više se veže uz roštilje i slavlje u prirodi, a manje se sećamo istorije i borbe za radnička prava, pa je zbog toga važno podsetiti se zašto je ovaj dan bitan.

I za kraj… dok živi praznik rada – živi i nada! Živio Prvi maj!  

Šta je nama 1. maj i zašto je ovaj datum važan?

vreme čitanja: 3 min