Nostalgija: Ovo su najpopularniji slatkiši bivše Jugoslavije

Svaka generacija ima svoje omiljene slatke proizvode. Neki od njih su ostavili neizbrisiv trag u sećanju danas već odraslih ljudi. Kada pogledate krcate gondole u megamarketima, ispunjene domaćim i stranim proizvodima sigurna sam da vam osmeh izmami neki dobro poznati „stari” slatkiš. Doduše sada u novom pakovanju, ali istog prepoznatljivog ukusa. Još vam neku toplinu oko srca izazove saznanje da vaše dete voli isti slatkiš. Možda su oni izašli iz proizvodnih pogona svetskih giganata bolji, možda i kvalitetniji, ali, ovi naši imaju dozu nostalgije i ukus detinjstva, kada su slatkiši predstavljali i statusni simbol.

 

Palačinke sa eurokremom

Ono što je po opštoj oceni slatkih nostalgičara na prvom mestu jeste užina sastavljena od kriške hleba premazanu crno-belim „eurokremom”. Plastično pakovanje, sa poklopcem na kome je bila nacrtana veverica i slogan „za generaciju koja raste”,obezbedili su mu da postane jedan od najpoznatijih proizvoda bivše SFRJ. U to vreme bio je prvi krem te vrste kod nas. Ovaj licencni proizvod italijanske fabrike Gandola, ima i jedan „džoker” na svojoj strani. Naime, ovaj slatki namaz iz srpske fabrike Takovo izlazi već skoro četiri decenije. Toliko mu je bilo dovoljno da „obriše” granice i obezbedi trajne emocije potrošača na svim tržištima na kojima se prodavao.

I pored Cetropoizvodovog „cipiripija”, hrvatske licencne „kinderlade” i „linolade”, koji su se kasnije pojavili, kao i strane konkurencije ni danas nije izgubio svoje kupce. Na tržištima bivše velike države još se poručuju palačinke sa „eurokremom”, pa i onda kada su punjene „nutelom”. Iz „eurokrema” su se kasnije razvile i šećerne table, kao i čokoladice „EuroBlok” uvijene u raznobojni, svetlucavi papir sa slikom životinja.

Trougao i trapez

Neke slatkiše smo upoznali zahvaljujuci mami i tati koji su putovali u inostranstvo i donosili nam ovu neobičnu čokoladu. A onda su konačno stigle i u naše prodavnice. Poznate trouglaste čokolade pod nazivom „toblerone” uvek su spadale u omiljene slatkiše svih generacija. Iako se nekada proizvodila samo jedna vrsta, danas imamo i one bele ili one punjene, a tu su čak „toblerone praline”. Što se tiče proizvođača sa prostora bivše SFRJ, ne treba zaboraviti hrvatski Kraš koji je brzo lansirao svoju verziju ove čokolade. Bila je to popularna „kolumbo” čokolada, originalnog oblika trapeza u crvenom omotu, s ukusom lešnika i meda u mlečnoj čokoladi. Tu su i „bajadere”„ledene kocke”, bombona „bronhi” i „505 sa crtom”„kiki”čokolade „bate”„seke”, „dragane” samo su neke od čarobnih formula čiji mirisi i ukusi starije asociraju na detinjstvo, a nove generacije ih prihvataju bez rezerve.

Čokolade „samo ti” i „volim te” bile su za neke klince glavni pomagači u izjavama ljubavi. Naš najtraženiji keks, ali i proizvod koji je danas našao put do potrošača je svakako „plazma“. Nastao je u Bambijevoj kuhinji daleke 1967. godine kada je grupa domaćih tehnologa odlučila da napravi keks koji neće biti samo poslastica nego i hrana. Tako je Soko Štarku, Krašu, Takovu, Zvečevu, Bambiju pošlo za rukom ono što je san svake kompanije na svetu – da stvori proizvode koji se jednostavno vole.

 

Stigla kada i televizori

Za čokoladu „najlepše želje” priča se da je u svest domaćih potrošača ušla otprilike kada i televizor u njihove domove.Tradiciju dugačku više od osam decenija Štark, ipak, duguje Francuzu Danijelu Pesmažu, koji je kao povratnik sa Solunskog fronta, odlučio da ostane u Kraljevini Jugoslaviji.

Osnovao je firmu Lui koja je na uvezenoj polovnoj opremi , proizvodila slatkiše. Sredinom dvadesetih godina prošlog veka napravio je prvu čokoladu „roda”, koja je preteča današnje čokolade za jelo i kuvanje „menaž”, omiljene poslastice naših baka. Ovu fabriku je od Francuza preuzeo majstor Franja Vaja, Vrščanin, poreklom Mađar, u kojoj je 1938. godine napravio prvu „čokoladnu bananicu”. Tajna ukusa u kakvom i danas uživamo je delimično u morskoj algi „agar-aga” koja se koristi za želiranje ovog slatkiša.

Ostatak je u recepturi koja se do danas nije menjala. “Životinjsko carstvo”, najtanja dečija čokolada koja sa sličicama i albumom već preko 70 godina sa nesmanjenom popularnošču razveseljava najmlađe, obrazuje ih i „hrani” njihovu ljubav prema životinjama. Kada vas neko upita za „životinjsko carstvo”, sigurna sam da se odmah setite čokoladica u teget omotu, koje smo znatiželjno otvarali i nadali se novoj sličici. S nestrpljenjem smo čekali da popunimo album, pošaljemo talon s brojevima i veselili se slatkom paketu koji pristiže na naša vrata. Da li ste znali da je zbog svojih svojstava to prva čokolada koju mame daju svojim bebama? Sada je, redizajnirana, opet tu pred našom decom.

 

Žvake umesto kusura

Žvakaća guma je jedan od omiljenih slatkiša svih generacija. Preteča žvakaće gume javila se pre više hiljada godina, koliko je stara i potreba čoveka da nešto premeće po ustima. Prema nekim istorijskim podacima, stari Grci žvakali su mastiku – svojevrsnu žvaku napravljenu od lista istoimenog drveta. Početkom prošlog veka u modu su ušle žvakaće gume Kolinos od kojih su mogli da se prave baloni.

Teško da je išta moglo da poremeti popularnost cigaret zvaka. Imale su oblik istih, da biste ih otvorili morali ste da ih protrljate kroz ruke. Prodavale su se na komad i shodno tome bile su najomiljeniji proizvod kasirkama koje su vam, najčešće, umesto kusura vraćale zvake. I na ovom nostalgičnom putovanju ne mogu a da se ne setim Ledo sladoleda „Sn(j)ežana”. Imo je ukus vanile, presvučen u gornjem delu tankim slojem čokolade. Današnje generacije kada kupuju „sneška” nisu ni svesne da je to replika sladoleda nastalog još 1959. godine.

 

Piće naše mladosti

Reklamni slogan „cockte „Piće naše i vaše mladosti”, doživeo je pravu potvrdu i nakon raspada SFRJ. Stvorena je i promovisana da bi se stalo na put „koka-koli”. Prvi gutljaj ove popularne smese plodova šipka i C vitamina otpijen je 1956. godine na otvaranju velike skakaonice na Planici. Pod teškim bremenom američke konkurencije, „cockta“ je počela da se gasi i nestaje. Onda su se stručnjaci iz Droge Kolinska dosetili prave reklame koja će privući nove mase. Tako su u našim busevima jednog dana osvanuli simpatični reklamni posteri. Vreme sankcija omogućilo je mnogim privatnicima iz Srbije da proizvode poluotrovne napitke koristeći ime „Kokta”. Bilo je više pokušaja plagiranja. Kasniji su stigli i još neki socijalistički slatkasti napici, kao „pipo narandža”, koju je u mokroj majici, reklamirala mis Jugoslavije Ana Saso.

Nostalgija: Ovo su najpopularniji slatkiši bivše Jugoslavije

vreme čitanja: 5 min