Neka se udavala i 100 puta – ako je udariš, nisi muškarac!

Porodično nasilje jedan je od gorućih problema našeg društva. Od početka 2018. u Srbiji 18 žena ubili su partneri, što predstavlja najveći broj žrtava porodičnog nasilja u poslednjih 10 godina. Onih sa teškim povredama ne zna se ni broj, a malo koga i zanima. Osim kada su poznate, onda ih razvlače do najsitnijih detalja po medijima.

Ali čak i tada – umesto da postoji solidarnost sa osobom koja trpi nasilje, komentari koji se najčešće mogu pročitati jesu: “Sama je tražila!”, “Koji joj je to po redu!”, “Niko ne bije bez razloga!”, “E njoj nijedan ne valja!”.

Ako ne verujete nama, verovaćete, nadamo se, svojim očima.

Ovo je tek 7 komentara, a samo danas takvih istih ima na hiljade. Da zlo bude veće – većinu ovih komentara napisale su žene.

Iste one žene koje bi sutra mogle da se nađu sa druge strane pesnice, da osete kako je to kada neko misli da “zaslužuješ” batine… Ako progovore, svaka od njih će samo biti “žena koja je vikala nasilnik” – niko ih neće shvatiti ozbiljno, baš zato što na svaki slučaj reagujemo ovako, a posebno kada je u pitanju osoba koju mislimo da znamo, jer smo o njoj čitali u novinama i ne sviđa nam se njen životni stil.

Namerno u ovom tekstu ne pominjemo nijedno ime – znate sasvim sigurno koji skorašnji slučaj je inspirisao nastanak ovog teksta, ali to ime svakako nije bitno. Jer ne sude njoj u komentarima zato što je ona ta, imenom i prezimenom. Sude joj jer je žena koja se usudila da sama pravi svoje životne izbore, makar se nikom drugom ne dopadali, pa makar oni bili i pogrešni.

Njoj, konkretno, zameraju muškarce iz prošlosti, pa smatraju da je zaslužila batine jer se udala više puta. Onima koje se nisu udavale nijednom zameraju što se nisu udale, jer “mora da im nešto fali kad ih niko neće”. Onima koje imaju decu sa različitim muškarcima (kao što je ovde slučaj), zameraju to. A tek one koje nemaju decu – šta s njima nije u redu?!

Ruku na srce, bilo je i komentara da niko nikada ne zaslužuje batine (bez da se u nastavku nalazi ono čuveno ALI…). Malo, ali ih je bilo. I bilo je onih koji osuđuju nasilnika, jedino što se baš često nekako provuče neko opravdanje, kako je nasilje koje je ona trpela njena krivica – trebalo je da bira bolje.

Ako ćemo da se okrenemo ediciji “Dživdžan zbori”, reći ćemo: “Da čovek zna gde će pasti, on bi tu seo”. Treba li u životu uvek da krećemo od pretpostavke da je neko zao, loš, nasilnik, zato što smo imali loše iskustvo u prošlosti? Osim toga, šta ako on nije ni na koji način pokazao da je nasilan sve do tog trenutka kada je podigao ruku na nju.

Ne znate činjenice, a i da znate, one ne menjaju poentu. A to je:

U porodičnom nasilju ne postoji ALI. Ne postoji nikakvo opravdanje za nasilje. Nikada nije krivica osobe koja je žrtva nasilja. Ako mislite drugačije – grešite! Ako tučeš ženu – nisi muškarac. Nisi ništa. Ako opravdavaš nasilje – nisi čovek. Nisi ništa.

Neka se udavala i 100 puta – ako je udariš, nisi muškarac!

vreme čitanja: 2 min