Kada se svet zaIedi: Kako se ”izboriti” sa gubitkom roditelja?

Malo je toga što ljude u životu može toliko potresti kao gubitak jednog ili oba roditelja. Preplave te osećaji sa kojima se nikad ranije nisi suočio. Kada se to dogodi osećate se poput siročeta, kao veliko siroče koje pokušava preživeti tugu i gubitak.

Teško je to opisati osobama koje na svu sreću imaju roditelje žive i zdrave. Čak i ako je roditelj bolestan, nada je uvek prisutna, ta osoba je još uvek tu.

Ne reaguju svi isto na gubitak oca ili majke. To zavisi od osobe do osobe, ali svi mi imamo svoju nevolju i svoju bol.

Današnje društvo, brz tempo života, radna sredina, školske obaveze i familija ne ostavljaju prostora za tugovanje osobama koje su izgubile roditelje.

Kada bi najradije vrištali i celom svetu rekli da ste izgubili oca ili majku, da se osećate izgubljeno, da vam nedostaje dio duše, da vam treba pomoć, društvo vas surovo opominje da morate nastaviti dalje.

Stručnjaci danas upozoravaju da se ne treba stiditi potražiti psihološku pomoć, no zapravo ovim se područjem niko sistemski ne bavi. Nema stručne literature, nema grupa za podršku.

Najviše pogađa licemerstvo. Reči utehe osoba koje nemaju predstavu o čemu pričaju, nemaju ideju kroz šta Vi prolazite. Rečenice tipa: ”O pa ti se odlično držiš, kao da se ništa nije ni desilo”, ili ” Do kada misliš da nastaviš sa takvim ponašanjem, život ide dalje”, su neprimerene, vrieđaju i ako ne morate, nemojte ih ni izgovarati.

Kao osoba koja je izgubila oca, čvrsto stojim iza tvrdnje da neko ko nije prošao kroz to ne može i ima sreću da ne razumije. Čak i ne treba da razumije, samo neka svoje komentare zadrži za sebe.

Treba nastaviti dalje, treba živeti, smejati se, sa osmehom na licu pogledati sliku vašeg preminulog oca ili majke, ili oboje i progovoriti: Žao mi je što sada nisi tu, volela bih ti ispričati šta mi se danas desilo, nedostaješ mi svakog dana.

Svako se na svoj način bori sa svojim gubitkom, a slike  ove devojke koja je pre tri godine ostala bez oca možda vam pomognu kako da se i vi izborite sa tugom.

Ona je odala počast svom preminulom roditelju posetivši mesta na kojima je on bio i slikajući sa na istim mestima gde se i on slikao. Kako sama kaže, ovo joj je pomoglo da prihvati činjenicu da njenog oca više nema.

Pouka ove priče je da ne čekate dok nije prekasno. Uživajte svaki dan u društvu svojih roditelja, pažljivo ih slušajte, negujte svaki trenutak koji imate sa njima, jer nikada ne znate šta sutra donosi.

Spoznaja da će naši roditelji umreti jednog dana ne pruža olakšanje užasne boli koju iskusimo kada ih zaista i izgubimo. Ne žalimo samo za njima, već i za mestom koje smo zvali dom i za prolaznošću našeg detinjstva i mladosti.

Ako ste izgubili roditelja, verujte mi na reč, dajte sebi vremena da prebolite. Pronađite osobu koja vas razumije, koja zna da sluša. Pričajte ako vam se priča, plačite kada vam se plače. Ne držite ništa u sebi. Nastavite sa svojim novim životom, jer nastaviti ne znači i zaboraviti.

Vaši roditelji su dio vašeg bića i verujte da se to nikada neće promeniti.

Kada se svet zaIedi: Kako se ”izboriti” sa gubitkom roditelja?

vreme čitanja: 2 min